О књизи: година / Једном давно Александар Проханов је написао роман „Последњи војник империје. Говорио је о догађајима из 1991. године и, генерално, како правилно пишу, опростио се од пролазне совјетске ере. Тачно пишу и да је Проханов оставио отворено питање даљег пута развоја Русије. Чинило ми се да је Русија после 25 година прве безвремености, а затим постепено проналазећи себе, дошла само до решавања питања своје будућности. Догађаји на Криму и Донбасу изгледају ми као порођајне муке нове Русије. Тачније, нова империја. Јер, по мом дубоком уверењу, тако многострука, вишебојна, мултинационална земља као што је Русија може постојати само у облику империје. Тамо где нико нема никаква национална или друга изворна права и привилегије, а све привилегије стече свако у служби Отаџбине. У лику главног јунака књиге, становника Луганска и Брјанска, дечака из Донбаса и руског официра који се бори за ЛНР, желео сам да прикажем тип овог новог, империјалног Руса, који је сада у Донбас и стварање нове Империје на месту СССР-а, који је отишао вековима уназад. И они сами постају њени нови војници.